Географски положај изражава просторни однос општине Босилеград у
односу на друге географске објекте /општине, земље, регионе, коридоре, велике реке и др./ са важним географско-економским значајем. Географски положај је систем категорија и састоји се од међусобно повезаних и међусобно зависних елемената односно субкатегорија. Неке субкатегорије су променљиве /географско-економски и војно-стратегијски (геостратегијски) положај/, док су остале
релативно константне /математички (астрономски), физичко-географски (природно-географски) положај/.
Математичко-географски положај
Математички положај је одређен географским координатама на Земљиној
површини. Он се опредељује у односу на екватор и почетни
(Гринички) меридијан. Изражава се у
степенима. Општина Босилеград се налази приближно између 42°18’ и 42°36’ северне ширине и 22°12’ и 22°33’ источне дужине. Паралела на којој
лежи град Босилеград је 42°30’ северне ширине. То значи, да се општина налази у јужном делу северног умереног појаса, ближе екватору, него Северном полу.
Најсевернија
тачка општине се налази на 42°36’44’’ с.г.ш. и 22°16’50’’ и.г.д. Ова тачка је врх Мали Стрешер (1757
м.) на планини Варденик.
Најјужнија
тачка општине се налази на 42°18’41’’с.г.ш. и 22°21’35’’ и.г.д. Ова тачка се налази у селу Жеравино, тачније,
на тромеђи између Републике Србије (Општина Босилеград), Републике Бугарске (Општина Ћустендил) и Републике Македоније (Општина Крива Паланка).
Најисточнија
тачка општине се налази на 42°28’48’’с.г.ш. и 22°33’40’’ и.г.д. Ова
тачка се налази између села Ресен (Република Србија) и Трекљано (Република Бугарска), на надморској висини од 1200 метра.
Најзападнија
тачка општине се налази на 42°31’21’’с.г.ш. и 22°12’32’’ и.г.д. Ова
тачка представља највишу тачку општине (врх Бесна Кобила, 1922 м.), а у близини ње (место Руски Споменик) налази се тромеђа између општина
Босилеград, Врање и Сурдулица.
Математичко-географски положај највише значаја има у одређивању временске
зоне. Република Србија, укључујући
и општину Босилеград, налази се у средњоевропској часовној зони.Удаљеност од најсеверније до најјужније тачке ваздушним путем је 34,06 км, а од најзападне до најисточније је 29,31 км.
Физичко-географски положај
Налазећи се на крајњем југоистоку Србије, општина Босилеград је брдско-планински тип општине, чија надморска висина варира у границама од 660 (ГП Рибарци) до 1923 метара (врх Бесна Кобила). Општина улази у састав Пчињског округа, са
окружним центром у Врању, у коме се укључују
и општине
Трговиште, Прешево, Бујановац, Владичин Хан и Сурдулица. Од њих граничне општини Босилеград су: Сурдулица са севера, Врање са запада и Трговиште такође са запада.
На истоку граница општине је обележена државном српско-бугарском границом (у дужини од
54 км), а на југозападу је српско-македонска граница (око 9 км). Тако је општина Босилеград једна од седам истих у Србији, који за суседа имају две
државе т.ј. налазе се на тромеђи. Границе општине нису етничке. Ту живе Бугари, Срби, Македонци и други.
Својим
положајем у сливу реке Струме (Драговиштице), морфолошко-хидролошки, па и
саобраћајно, општина Босилеград гравитира ка Егејском мору. Тиме општина
представља природни мост између Србије и Републике Бугарске.
Босилеград припада општинама средње величине по површини (571 км²) и малим по броју становника – 8 129 људи, који живе у 3
017
домаћинства.
Административни центар општине је град Босилеград, који лежи на обалама реке Драговиштице, у
почетку Босилеградске котлине.
Географско-економски положај
Одређује однос датог насеља на све објекте, које
имају утицај на њену привреду (путеви, привредне организације, природни ресурси, светска
тржишта).
Географско-економски положај има
три субкатегорије: географско-трговински, географско-транспортни и географско-туристички положај.
Географско-трговински
положај. Одређује
опште
услове за привредни развој. Пошто се општина налази у зони умерено-континенталне климе, има добре услове, који су повољни за живот и рад становништва. То је непоновљиво богатство Босилеграда. Обиље воде, обрадивог земљишта и чистог ваздуха помажу добар развој привредних и индустријских процеса. У Босилеграду се производи како пољопривредна,
тако
и индустријска роба, којом се тргује и ван граница општине и земље. То повољно утиче на развој трговине и привреде.
Географско-транспортни положај. Општина Босилеград се налази на крајњем југоистоку Републике Србије, од Београда је удаљена
400 км, од Ниша 170 км, а од Софије 132 км. Неповољна конфигурација терена одређује неизграђеност путне мреже, тако да су главни путеви, који повезују општину са унутрашњошћу земље, слабог квалитета, што дирекно утиче на
развој општине.
Преко општине не пролазе много путева. Ако их поделимо на планинске (пролазеће кроз
планинске превоје) и долинске (пролазеће долинама река), за последње ћемо рећи да су бољи за путовање. Ка долинскима може да се односи пут, који повезује
Србију и Бугарску (Босилеград-Ћустендил), зато што пролази долином
реке Драговиштице. Од планинских може се указати на пут,
који повезује
Босилеград са унутрашњошћу земље (Босилеград-Сурдулица). Он прво иде дуж долине Божичке реке, али онда се пење на
планини Власина до 1371 м., пролази Власинску висораван и спушта се на њеној
супротној страни. Преко лета је лак за коришћење, али
током зиме због акумулације снега, општина Босилеград остаје одвојена од унутрашњости. Истој групи припада и
пут Босилеград-Врање преко Бесне Кобиле, који се пење чак до 1620 метара
надморске висине.
Током последњих неколико година, многи путеви у општини су обновљени.
Географско-туристички положај. Иако се не укључује у туристичке ресурсе, географско-туристички положај у
великој мери одређује могућност за њихово коришћење и карактеристике развоја туризма. Географско-туристички положај представља просторни
однос између места формирања туристичке тражње и места на његовог задовољавања.
Општина Босилеград је испуњена атрактивним природним и културним туристичким ресурсима – нетакнуте шуме, прелепе планине, Лисинско језеро, многи православни храмови (цркве и манастири), споменик Василу Левском, постављен 3. марта 2005. године и сл.
Недовољно развијена путна инфраструктура, недостатак инвестиција у овој области и многе друге чињенице су разлог за неразвијеност овог сектора привреде. У Босилеграду
је изграђен само један хотел још 1977. године, у оквиру тадашње ООУР „Слоге”. Хотел „Дукат”
сада је приватизован и само он даје уточиште туристима у Босилеграду. Исто тако и политички положај општине утиче на развој туризма. Општина се налази на граници трију
држава и отварање граница у последњих неколико година, добро утиче на развој
културног туризма.
Војно-стратегијски
положај
Ово је категорија географског положаја,
која одражава утицај територијалне одбране једне територијалне јединице.
Преко територије Босилеграда су прошли многи народи – Турци, Аустро-унгарци, Немци и други. Падао је под власт многих
земаља. После ослобођења од Oтоманске владавине, Босилеград се налази у границама Бугарске. После проласка кроз три
рата – Првог и Другог
балканског и Првог светског рата,
силом Нејског мировног уговора 27.11.1919. године, улази у састав
Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (од 1929.г. – Југославија). Током Другог
светског рата, када је Југославија била окупирана од стране Немаца, Босилеград је за неко време поново у границама Републике Бугарске, али после рата граница се опет
враћа и Босилеград улази у састав СФР Југославије до 1991. године,
када је 26. јуна почело њено распадање. Након распада СФРЈ општина Босилеград од 27. априла 1992. године је у границама СР Југославије до 4. фебруара 2003. године, када је држава преуређена и преименована у Републику Србију и Црну Гору (са овим актом после 84 година постојања нестаје име Југославија). Дана
3. јуна 2006. године, референдумом је проглашена независна Црна Гора, а општина Босилеград од тада до данас
је у оквиру Републике Србије.
До ослобођења од турског ропства у Босилеградској околији
(до 1889. г. звала се Изворска) била су укључена 73 села са 2618 домаћинства и становништвом 19 535 људи. Уласком у границе СФР Југославије, општина Босилеград имала је
39 насеља (данас 37) и 24 236 (данас 8 129) становника.
* * *
Нема коментара:
Постави коментар